Функционирует при финансовой поддержке Федерального агентства по печати и массовым коммуникациям
Золотой фонд
Новое в справочном разделе
Комментарии читателей rss

Милеуснич Слободан

Дата рождения: 09 апреля 1947 г.
Дата смерти: 22 ноября 2005 г.
Имя на родном языке: Милеуснић Слободан
Тип персоны: Зарубежные исследователи
Профессиональные интересы: История поместных и автономных Церквей, Церковные искусства
Конфессии: Православие
Краткая биографическая справка:
Милеуснич Слободан (серб. — Милеуснић Слободан, 9.04.1947, поселок Говедже Поле близ Дарувара, жупания Биловар-Билогора, Хорватия — 22.11.2005, Белград), сербский церковный историк, искусствовед, директор Музея Сербской Православной Церкви в Белграде.

После окончания основной школы поступил в Духовную семинарию (Богословию) Святого Саввы в Белграде (1968). Затем окончил Богословский факультет в Белграде (1973). В 1977 окончил также философский факультет Белградского университета (по специальности «история искусства и музейное дело»). Прошел постдипломную подготовку в Германии. В 1984 на философском факультете в Белграде защитил магистерскую диссертацию «Сербская живопись XVII-XVIII вв. в Славонии». В 2004 на том же факультете защитил докторскую диссертацию «Пожегская митрополия» (эта митрополия с центром в городе Пожега (территория современной Хорватии) существовала с середины XVI до конца XVII вв.)

С 1975 года трудился в Сербской Патриархии. Являлся ответственным редактором журнала «Сербская Православная Церковь: ее прошлое и настоящее» (1985-1989). В 1989-1992 — главный редактор официального печатного органа Сербской Патриархии журнала «Православље». Также занимал должности координатора Совета по восстановлению храмов и культурного наследия Сербской Православной Церкви, секретаря Святого Архиерейского Синода Сербской Православной Церкви, члена Республиканского совета по возрождению монастыря Хилендарь, члена Руководящего комитета Национального музея в Белграде, члена Главного отделения «Матицы Сербской» в г. Нови Сад. Являлся директором Музея Сербской Православной Церкви в Белграде. Участник многочисленных научных конференций в Югославии и за ее пределами. Получил ряд наград за труды в области культуры и музейного дела, защиту памятников церковного искусства. Член союза журналистов Сербии. Автор пятнадцати монографий и более трехсот статей, посвященных истории Сербской Православной Церкви и сербскому церковному искусству. В 1990-е году занимался сбором материалов о пострадавших и разрушенных православных храмах в местах боевых действий на территории бывшей Югославии.


Библиография работ автора:

Книги

  • Манастир Драговић, Београд 1986.
  • Музеј Српске православне цркве, Београд 1987. и 2001.
  • Свети Срби, Крагујевац 1987, 2000. и 2003.
  • Свети Стефан Штиљановић – ратник и светац, Београд 1992.
  • Манастир Крка, Београд 1994. и 2001. (англ. Версия. — The monastery of Krka, Belgrade 1994. и 2001.)
  • Духовни геноцид 1991–1993, Београд 1994 (два издања).
  • Водич кроз манастире у Србији, Београд 1995.
  • Духовни геноцид 1991–1995–(1997), Београд 1997.
  • Средњовековни манастири Србије (упоредо на енглеском и српском), Београд 1995 (два издања), 1986. и 1998.
  • Хиландар, Нови Сад 1998.
  • Светиње Косова и Метохије, Београд 1999. и 2001.
  • Ruinele ortodoxiei Iugoslavia, Biserici si manastiri ortodoxe sarbe distruse, panarite si devastate 1991–1999, Bucuresti 1999.
  • Манастири Србије, Београд 2002. и 2003.
  • Српски манастири (од Хиландара до Либертвила), Београд 2004.
  • Пожешка митрополија, Београд 2006.
 Статьи
  • Пожешка митрополија, Православна мисао, год. 23, Београд 1980;
  • Сликар Остоја Мркојевић и његово иконописачко дело, Зборник МСЛУ 21 (1985);
  • Црква Светог Пантелејмона код села Торња у склопу историјских догађаја, Саопштења 18, Београд 1986.
  • Представа Срба светитеља у црквеном сликарству Славоније, Зборник о Србима у Хрватској 1, Београд 1989;
  • Судбина ризнице манастира Гргетега, Зборник МСЛУ (1988);
  • Два извештаја о унији у Вараждинском генералату поткрај 18. века, Зборник о Србима у Хрватској 3 (1995);
  • Сто писама Димитрија Руварца Радославу Грујићу, Браћа Руварац у српској историографији и култури (1997), зборник радова научног скупа.
  • Манастир Жича у црквеним инвентарима XIX века, Манастир Жича (зборник радова), Краљево 2000;
  • Страдање српских цркава и манастира на Косову и Метохији, Летопис Матице српске, год. CLXXVI, књ. 465, св. 5, (Нови Сад) мај 2000;
  • Дрворез „Света гора — Атос”, Осам векова Хиландара (зборник радова), Београд 2000;
  • Новоканонизовани свети из српског рода, Аnnuaire de l’universite de Sofia “St. Kliment Ohridski” Centre de rechervhes slavo-byzantines “Ivan Dujcev”, tome XCI (X), Sofia 2002;
  • Eighteenth-Centry Engravings of Hilandar Monastery, Monastic Traditions. Selected Proceedings of the Fourth International Hilandar Conference, Bloomington 2003;
  • Византина у црквеном сликарству Славоније, ЗМСЗЛУ, бр. 34-35, Нови Сад 2003;
  • Милешевска плаштаница, Краљ Владислав и Србија у XIII веку (зборник радова), Београд 2003, 165-178;
  • Kosova a Metohija – duhovna genocida a kulturna katastrofa, Odkaz sv. Cyrila a Metoda, mesećnik Pravosalvnej cirkvi na Slovensku, 10, roč. XLIL/2003;
  • Srbska pravoslavna cirkev, Vychodni krestanstvi, Brno 2003;
  • Ревизија устава Матице српске 1860. године, Свеске Матице српске — грађа и прилози за културу и друштвену историју, св. 10, Нови Сад 2003;
  • Српски манастири као духовна станишта, културна средишта и народна зборишта (Прилог обележавању два века од Карађорђевог устанка), Источник (Herald of the Serbian orthodox), Year XVII, 59, Toronto 2004;
  • Косово и Метохија. Духовни геноцид — културна катастрофа (Косово и Метияю. Духовный геноци – културная катастрофа), XIII међународни кинофорум „Златни витез”, Иркутск (Сибир) 2004;
  • Српски манастири као духовна станишта, културена средишта и народна зборишта (Прилог обележавању два века од Карађорђевог устанка), Источник (Herald of the Serbian Church), Yеаr XVIII, 59, Торонто 2004;
  • Плаштаница краља Милутина (литургијска употреба), Ниш и Византија II, (зборник радова) Ниш 2004;
  • Монахиња Јефимија — Похвала кнезу Лазару и Катарина Кантакузина Бранковић и Вараждински праксапостол, Календар Српске Православне Цркве „Црква 2004”, Београд 2004;
  • Запис из јабуке, Летопис српског културног друштва “Просвјета”, св. 9, Загреб 2004.

добавить на Яндекс добавить на Яндекс